Почело је као игра у кутку моје мале собе. Од првих шара, облика до првих обриса слика. Ређале су се боје, украси, идеје, технике…
Као да је прошао трен, а прошле су године. Академија је логично била следећа станица на том путовању. Пружила ми је знања и вештине које су неопходне сваком уметнику. Графика је постала моја нова љубав. Путовање се наставило још узбудљивије и шареноликије. Слике су се рађале, једна за другом. И графике, наравно. Како је пут вијугао кроз разне пределе живота, тако су се смењивали и мотиви.
Врата једне станице била су одшкринута. Иза њих се назирало мноштво вуненог клупка, предива, тканине…Одшкринула сам врата и ушла у свет ткања, плетења, веза и хеклања. Мој је кутак сада постао још богатији.
Традиција је увек била присутна у мојим делима, уткана кроз шаре и симболе. А шта рећи о природи? Дела јасно изражавају моје поимање односа између природе и човека и подсвесне жеље да се приближимо природи, јер њој и припадамо! Скривено, кроз нијансе боја и кроз тонове, кроз дела се прожима наша традиционална музика.
Свако дело је отисак стања душе, разигране идеје и мисли пренете на платно, картон, линолеум, разбој… Понеко настало у тишини кутка, понеко у захукталој атмосфери сликарске колоније, понеко у школи ткања, сва су ми подједнако драга. Добро, нека можда за нијансу дража! Дела повремено приказујем на изложбама, да би своју пуноћу добила и из неког другог угла, из ока другог посматрача.
Кутак моје мале собе постао је скучен за сво то мало богатство. И мада директан контакт са делом не може да замени фотографија дела ухваћана у једном тренутку и амбијенту, одлучила сам се да врата свог малог кутка одшкринем за вас. Надам се да ћете уживати у истаживању сајта и да ће вам понеко дело задржати поглед и улепшати дан. Коментаришите, износите предлоге, а када пожелите дођите да се упознамо и да изблиза чулима удахнемо свако дело.
Драгана Стојичић Цвијић